Змај младожења 0001    Лети соко повише Будима, 0002    Крилим лети, кљуном проговара. 0003    Овако је соко говорио: 0004    „А л’јеп ти је од Будима краљу, 0005    Још је љевша његова љубовца! 0006    Ма залуду сва њима љепота, 0007    Кад немаду од срца порода, 0008    Нити ће га имат никадара. 0009    Ма да знаде краљу и краљица, 0010    Би купили свилу по терзијам, 0011    А иглице млад’јем по везиљам, 0012    Би саплели једне мреже мале, 0013    Бацили је под Будим у воде; 0014    Да ухити рибе племените, 0015    Да је куха, од ње месо ије, 0016    Би родила сина зламенита.“ 0017    То не чује краљу ни краљица, 0018    Нег то чује краљева робиња. 0019    Госпођици својој пошетала, 0020    Госпођици својој говорила: 0021    „О краљице, моја госпођице! 0022    Оли не знаш, ол за то не хајеш? 0023    Соко лети повише Будима, 0024    Крилим лети, кљуном проговара. 0025    Овако је соко говорио: 0026    „А л’јеп ти је од Будима краљу, 0027    Још је љевша љубовца његова! 0028    Ма залуду сва њима љепота, 0029    Кад немаду од срца порода, 0030    Нити ће га имат никадара. 0031    Ма да, моја, знадеш госпођице, 0032    Би купила свилу по терзијам, 0033    А иглице млад’јем по везиљам, 0034    Би саплела једне мреже мале, 0035    Бацила је под Будим у воду; 0036    Ухитила рибу племениту, 0037    Кухала је, од ње воду пила, 0038    Родила би сина зламенита.“ 0039    Кад то чула Будимска краљица, 0040    Купила је свилу по терзијам, 0041    А иглице мад’јем по везиљам, 0042    Саплела је једне мреже мале, 0043    Бацила је под Будим у воду, 0044    Ухитила рибу племениту, 0045    Кухала је, од ње воду пила, 0046    А робиња од ње месо ије: 0047    Обе двије у чедо запале. 0048    Кад им бр’јеме од порода дође, 0049    Чедо рађа краљева робиња, 0050    Чедо мало, ма је мушка глава. 0051    То је чедо пуно зламенито: 0052    Златне су му руке до рамена 0053    И злаћене ноге до кољена; 0054    На глави му од круне зламење, 0055    На прсима звијезде данице. 0056    Чедо рађа будимска краљица, 0057    Она љута змаја породила. 0058    Нетом змаја породила мајка, 0059    Пође змаје у мире од града. 0060    Љута змаја б’јеле гоје виле, 0061    Гојиле га петнаест година. 0062    Кад изиде петнаест година, 0063    Љути змаје својој иде мајци, 0064    Љути змаје мајци говорио: 0065    „О краљице, мила моја мајко! 0066    Мајко моја, проси ми дјевојке 0067    Чак далеко Млецим бијелијем 0068    У онога од Млетака дужда. 0069    Има дужде девет ћери свој’јех, 0070    Девет ћери, девет дјевојака. 0071    Проси, мајко, за мене најмлађу, 0072    А која је у мајке најљевша.“ 0073    Љуту змају говорила мајка: 0074    „Љути змаје, мој јадан породе, 0075    Која ће те узети дјевојка!“ 0076    Љути змаје говорио мајци: 0077    „Мајко моја, будимска краљице! 0078    Мајко моја, ти се реси л’јепо, 0079    Пођи, мајко, Млецим бијелијем 0080    У св’јетлога од Млетака дужда. 0081    А он дужде девет ћери има, 0082    Девет ћери, девет девојака, 0083    Проси мајко, за мене најмлађе, 0084    По имену младе Мандаљене, 0085    А која је у мајке најљевша.“ 0086    Љути змаје мајци додијао, 0087    Краљица се л’јепо уресила, 0088    Па ми иде Млецим бијелијем. 0089    Здраво Млецим бијелијем дође, 0090    Здраво дође, б’јели пред двор паде. 0091    Видио је дужде од Млетака, 0092    Б’јеле јој је дворе отворио, 0093    Дужде јој се л’јепо поклонио 0094    И води је у бијеле дворе, 0095    Изнесе јој стола злаћенога. 0096    Сједе млада у столе од злата, 0097    Краљици је дужде говорио: 0098    „О крајице, моја госпођице! 0099    Која те је довела невоља, 0100    Кад си дошла Млецим бијелијем, 0101    Двор на б’јели од Млетака дужда?“ 0102    Говори му будимска краљица: 0103    „Господаре, дужде од Млетака! 0104    Ево ме је довела невоља, 0105    Господаре, Млецим бијелијем, 0106    Двор на б’јели дужда од Млетака. 0107    Пошље мене змаје д’јете моје, 0108    Да ја просим драге ћери твоје, 0109    По имену младе Мандаљене, 0110    Ћерца твоја узет хоће ли га?“ 0111    Кад краљицу дужде разумио, 0112    Мандаљене ћери дозивао: 0113    „Мандаљено, драга ћери моја! 0114    Проси тебе краљица будимска 0115    А за змаја, мила сина свога, 0116    Ћерце моја, узет хоћеш ли га?“ 0117    Насм’јеје, се млада Мандаљена 0118    И говори будимској краљици: 0119    „О краљице, преведра данице! 0120    Ти поздрави змаја сина твога, 0121    Ја да сам га поздравила млада, 0122    У поздрављу змају поручила, 0123    Да ћу њега узети дјевојка, 0124    Кадар нове он сагради путе 0125    Од Млетака до Будима града!“ 0126    Кад то чула будимска краљица, 0127    Отоле се здраво отправила, 0128    Она иде б’јела пут Будима. 0129    Кад краљица б’јел у Будим дође, 0130    Љути змаје говорио мајци: 0131    „Добра дошла, мила моја мајко! 0132    Јеси ли ми испросила драго, 0133    Ћерце драге дужда млеташкога, 0134    По имену младе Мандаљене, 0135    Мајко моја, узет хоће ли ме?“ 0136    Љуту змају говорила мајка: 0137    „Љути змаје, мој јадан породе! 0138    Која ће те узети дјевојка, 0139    Љута змаја звати господаром? 0140    Дјевојка је тебе поздравила, 0141    У поздрављу јест ти поручила, 0142    Да ће тебе узети дјевојка, 0143    Кадар нове ти саградиш путе 0144    Од Млетака до Будима града.“ 0145    Кад је змају своје чуо мајке, 0146    Он јој дава од злата јабуке 0147    И својој је говорио мајци: 0148    „Хајде, мајко, Млецим бијелијем, 0149    Двор на б’јели од Млетака дужда, 0150    Кадар дужду б’јели пред двор дођеш, 0151    Метни, мајко, злаћене јабуке 0152    У дуждеве дворе у бијеле, 0153    Трипут за се, а трипут преда се. 0154    Пути ће се сами саградити 0155    Од Млетака до Будима града.“ 0156    Кад то чула будимска краљица, 0157    Она узме од злата јабуке 0158    Па ми иде Млецим бијелијем, 0159    Двор на б’јели дужда од Млетака. 0160    Кад краљица б’јели пред двор дође, 0161    У врата му удрила јабуком, 0162    Она златну бацала јабуку, 0163    Трипут за се, а трипут преда се. 0164    Сами су се пути саградили 0165    Од Млетака до Будима града. 0166    Па краљица у двор ушетала, 0167    Од Млетака дужду говорила: 0168    „Господаре, дужде од Млетака! 0169    Ти изведи своје Мандаљене, 0170    Да је питам будимска краљица, 0171    Хоће л’ змаја узети дјевојка? 0172    Он је путе саградио нове 0173    Од Млетака до Будима града.“ 0174    Кад краљицу дужде разумио, 0175    Мандаљене ћери дозивао: 0176    „Мандаљено, драга ћерце моја! 0177    Змаје ти је путе саградио 0178    Од Млетака до Будима града, 0179    Куд ће тебе водити невјестом. 0180    Ћерце моја, узет хоћеш ли га?“ 0181    Ал говори млада Мандаљена: 0182    „О краљице, моја госпођице! 0183    Не ћу узет змаја сина твога, 0184    Докле путе не кадрма златом 0185    Од Млетака до Будима града.“ 0186    Кад то чула будимска краљица, 0187    Она пође дуждева из двора. 0188    Љути змаје дочекао мајке: 0189    „Добра дошла, мила моја мајко! 0190    Јеси ли ми испросила драго, 0191    По имену младе Мандаљене?“ 0192    Љуту змају говорила мајка: 0193    „Љути змаје, мој јадан породе! 0194    Која ће те узети дјевојка? 0195    Позрави те млада Мандаљена, 0196    У поздравју поручила ти је, 0197    Да те не ће узети дјевојка, 0198    Докле путе не кадрмаш златом 0199    Од Млетака до Будима града.“ 0200    Кад је змаје своје чуо мајке, 0201    Мајци дава од злата јабуке: 0202    „На ти, мајко, од злата јабуке, 0203    Па ти хајде Млецим бијелијем. 0204    Ходи, мајко, ма се не обрћи. 0205    Кадар дужду б’јели пред двор дођеш, 0206    Удри златном у врата јабуком, 0207    Па с’ обрни пут Будима града, 0208    Видјет хоћеш, мила моја мајко, 0209    Нове путе кадрмане златом. 0210    Па ти шетај у дворе дуждеве 0211    И ти реци мојој Мандаљени, 0212    Ја да сам јој путе кадрмао 0213    Од Млетака до Будима града 0214    Мајко моја, узет хоће ли ме?“ 0215    Кад краљица љута чује змаја, 0216    Она узме од злата јабуке, 0217    Па Млецима пође бијелијем. 0218    Кад је дужду б’јели пред двор дошла, 0219    Удре златном у врата јабуком, 0220    Обрне се пут Будима града, 0221    То су пути златом кадрмани. 0222    Кад видјела будимска краљица, 0223    У б’јеле је дворе ушетала, 0224    Мандаљени шета на камаре, 0225    Мандаљени младој говорила: 0226    „Мандаљено, драга ћерце моја, 0227    Нерођена колик и рођена! 0228    Змаје ти је путе кадрмао 0229    Од Млетака до Будима града. 0230    Черце моја, узет хоћеш ли га?“ 0231    Кад то чула млада Мандаљена, 0232    На високи прозор ишетала, 0233    Види златом путе кадрмане! 0234    Грохотом се насм’јеје дјевојка 0235    И говори будимској краљици: 0236    „О краљице, преведра данице! 0237    Ти поздрави змаја сина свога, 0238    Ја да сам га млада поздравила, 0239    У поздрављу њему поручила, 0240    Да га не ћу узети дјевојка, 0241    Док не усади жут’јех наранача 0242    С једну страну, па и с другу пута 0243    Од Млетака до Будима града; 0244    Кад ме буду водили невјестом, 0245    Да ми не би сунце наудило.“ 0246    Кад то чула будимска краљица, 0247    Она иде бијелом Будиму. 0248    Змаје своју дочекао мајку, 0249    Љути змаје говорио мајци: 0250    „Добра дошла, мила моја мајко! 0251    Јеси ли ми испросила драго, 0252    По имену младе Мандаљене. 0253    Мајко моја, узет хоће ли ме?“ 0254    Љуту змају говорила мајка: 0255    „Љути змаје, мој јадан породе! 0256    Која ће те узети дјевојка? 0257    Поздрави те млада Мандаљена, 0258    У поздравју теби поручила, 0259    Да те не ће узети дјевојка, 0260    Докле њоме не насадиш младој, 0261    Не насадиш жут’јех наранача 0262    С једну страну, па и с другу пута 0263    Од Млетака до Будима града; 0264    Кад је буду водили невјестом, 0265    Да дјевојци не науди сунце.“ 0266    Кад је змаје своје чуо мајке, 0267    Дава мајци од злата наранчу: 0268    „На ти, мајко, злаћене наранче! 0269    И ти хајде Млецим бијелијем 0270    Двор на б’јели дужда од Млетака. 0271    Кадар дужду б’јели пред двор дођеш, 0272    Бацај, мајко, злаћене наранче 0273    С једну страну, па и с другу пута; 0274    Па с’ обрни пут Будима града, 0275    Па ти пођи дуждеве у дворе. 0276    И ти питај младе Мандаљене, 0277    Мајко моја, узет хоће ли ме?“ 0278    Кад краљица љута чује змаја, 0279    Она прими од злата наранчу, 0280    Па ми иде Млецим бијелијем, 0281    Двор на б’јели дужда млеташкога. 0282    Кад је дужду б’јели на двор дошла, 0283    Она меће злаћене наранче, 0284    С једну страну, па и с другу пута, 0285    Па с’ обрне пут Будима града. 0286    То подрасло жут’јех наранача 0287    С једну страну па и с другу пута 0288    Од Млетака до Будима града! 0289    Па ми шета дуждеве у дворе 0290    Мандаљени б’јеле у камаре. 0291    Мандаљени младој говорила: 0292    „Мандаљено, драга ћерце моја! 0293    Љути те је поздравио змаје, 0294    У поздрављу теби поручио: 0295    Он посади жут’јех наранача 0296    С једну страну, па и с другу пута, 0297    Од Млетака до Будима града. 0298    Ћерце моја, узет хоћеш ли га?“ 0299    Кад то чула млада Мандаљена, 0300    На високи прозор ишетала. 0301    Кад дјевојка чудо угледала, 0302    Наранчам се пути окитили! 0303    Тад говори краљици будимској: 0304    „О краљице, преведра данице! 0305    А ти пођи бијелом Будиму 0306    И сакупи господу сватове. 0307    Дођи по ме, кадгод ти је драго.“ 0308    Па краљица б’јел у Будим пође. 0309    Љути змаје дочекао мајку, 0310    Љути змаје мајци говорио: 0311    „Добра дошла, мила моја мајко! 0312    Јеси ли ми испросила драго, 0313    По имену младе Мандаљене?“ 0314    Љуту змају говорила мајка: 0315    „Љути змаје, мој јадан породе! 0316    Ја сам теби драго испросила, 0317    По имену млада Мандаљена, 0318    Поздрави те млада Мандаљена, 0319    У поздрављу теби поручила, 0320    Да ја купим кићене сватове, 0321    И да сватим идем по дјевојку, 0322    Љути змаје, кадгод ми је драго!“ 0323    Љути змаје говорио мајци: 0324    „Купи, мајко, кићене сватове 0325    И ти ходи сватим по дјевојке.“ 0326    Кад краљица љута чује змаја, 0327    Она купи господу сватове 0328    По Будиму и њега около, 0329    Свате пошље младе по дјевојке. 0330    Л’јепо дужде свате причекао 0331    И даде им младе Мандаљене; 0332    Здраво свати довели дјевојку 0333    Двор на б’јели краља будимскога. 0334    Кад је вечер до вечера било, 0335    Иде неве б’јеле у камаре, 0336    Цмили млада и сузе прол’јева. 0337    Тражила је будимска краљица, 0338    Дјевојци је младој говорила: 0339    „Ти не цмили, драга ћерце моја! 0340    Змај ти ништа учинити не ће.“ 0341    С тез’јем млада пође у камаре, 0342    Дође змаје из мира од града, 0343    Иде змаје неви у камару. 0344    А кад б’јелу у камару дође, 0345    Свлачи с’ себе од змаја од’јело, 0346    Оста момче како сунце жарко 0347    Он с дјевојком леже у душеке. 0348    Кад је сутра б’јелој зори било. 0349    Устане се из душека змаје, 0350    Он облачи од змаја од’јело. 0351    Пође змаје у мире од града, 0352    Кад ево ти љута змаја мајке 0353    На камару своје неве драге. 0354    Јутро јој је добро називала: 0355    „Добро јутро, драга моја неве! 0356    Како с’ ноћас нојцу ноћевала 0357    С љут’јем змајем, мил’јем сином мој’јем?“ 0358    Говори јој млада Мандаљена: 0359    „Дошла добра, мила моја мајко, 0360    Нерођена, колик и рођена. 0361    Ја сам добро нојцу ноћевала 0362    С љут’јем змајем, мил’јем твој’јем сином. 0363    Кад је змаје дошо у камару, 0364    Свлачи с’ себе од змаја од’јело, 0365    Оста јунак како сунце жарко! 0366    Нег те молим, мила моја мајко, 0367    Кадар вечер буде до вечера, 0368    Кадар змају у камару дође, 0369    Свућ ће с’ себе од змаја од’јело, 0370    Лећ ће са мном меке у душеке. 0371    Када ноћи половица буде, 0372    Хоће змаје санак ухитити, 0373    А ти дођи, мила моја мајко, 0374    А ти дођи б’јелу у камару, 0375    Ти му дигни од змаја од’јело. 0376    Мајко моја, баци га на огањ: 0377    Ти изгори од змаја од’јело, 0378    Да не страши ни тебе ни мене.“ 0379    Како рекли, тако учинили. 0380    Кад је вечер до вечера било, 0381    Љути змаје иде у камару, 0382    Кад он б’јелу дође у камару, 0383    С’ себе свлачи од змаја од’јело, 0384    Леже змаје у душеке меке. 0385    Кад је ноћи половицу било, 0386    Љути змаје санак ухитио. 0387    Кад ево ти љута змаја мајке, 0388    Диже њему од змаја од’јело. 0389    И она га на огањ бацила. 0390    Кад се змаје од сна пробудио, 0391    Он се јадан ни кренут не може. 0392    Љубовци је својој говорио: 0393    „Мандаљено, драга љуби моја, 0394    Што учиниш, да од Бога нађеш! 0395    Што си моје изгорјела рухо? 0396    Мене б’јеле гојиле су виле. 0397    Јоштер нема, моја Мандаљено, 0398    Мени рока, нег петнаест дана, 0399    Дигли би ми од змаја од’јело 0400    И мене би у Будим послали, 0401    За краља би био постануо, 0402    Ти би била будимска краљица, 0403    А садар си црна удовица!“ 0404    Још би био змаје говорио, 0405    Ма је љути змаје преминуо.